Веома значајна чињеница о Црвеном крсту Црне Горе је чињеница да је 1875. године постао прво друштво Црвеног крста на Балкану, а 22. у свијету. Почеци нашег Народног друштва сежу у 1875. годину и догађаје у Херцеговини, познатије као Невесињска буна. Велики број избеглица морао је да напусти своје домове и дође у Црну Гору, која је тада била још мања и сиромашнија. На тајном састанку са челницима Херцеговине, одржаном на Ловћену, 26. јула 1875. године, књаз Никола се договорио о пружању помоћи устаницима. У августу исте године у Црној Гори је формиран Одбор за помоћ страдалним грађанима Херцеговине, који је имао седам чланова. Први председник одбора био је Иларион Рогановић. Одбор је одмах по оснивању позвао стране лекаре да дођу у Црну Гору и организују болнице у Грахову, Жупи Никшићкој, Дробњацима, Шавнику и Андријевици. Први званични подаци о пребеглом становништву са турске територије објављени су у „Гласу Црногорца“ 25. октобра 1875. године. Према овим подацима, (два мјесеца након почетка устанка) у Црној Гори је било 47.207 избјеглица. Према званичним подацима, објављеним у црногорском годишњаку „Орлић“ за 1875. годину, у Црној Гори је било 10.818 породица које су бројале 62.496 чланова. Потврђивањем Женевске конвенције о рањеницима 17. (29.) новембра 1875. године, Црна Гора је постала 22. чланица Међународног покрета Црвеног крста. У децембру 1875. године Међународни комитет Црвеног крста у Женеви шаље своју делегацију – мисију у Црну Гору, дајући јој упутства како да помогне новооснованом Друштву Црвеног крста. Одмах након потписивања Женевске конвенције, у Црној Гори је основано Друштво Црвеног крста Црне Горе, чији је предсједник архимандрит Висарион Љубиша. Црногорско друштво Црвеног крста Црне Горе је средином 1920. године на сједници одржаној на Цетињу донијело одлуку да се учлани у Српско друштво Црвеног крста, основано 25. јануара 1876. године. На основу одлуке Владе Краљевине СХС од 29. јула 1921. године, Друштво Црвеног крста Србије је на скупштини одржаној у Београду преузело функцију Друштва Црвеног крста Краљевине Срба. , Хрвата и Словенаца.

Године 1923. основана је подружница Црвеног крста Краљевине СХС. 1925. године на Цетињу је организована скромна свечаност поводом педесетогодишњице Црногорског друштва Црвеног крста Црне Горе. Почетком априла 1944. године на ослобођеној територији Црне Горе основан је Иницијативни одбор за обнову Црвеног крста Црне Горе и Боке. Оснивачка скупштина Црвеног крста Црне Горе одржана је 30. априла 1944. године у селу Кутима, у никшићкој жупи. За првог предсједника Црвеног крста Црне Горе изабран је др Павле Мијанић.

На Цетињу је 10. јуна 1975. године организована прослава стогодишњице Црвеног крста Југославије. Поред делегата из Југославије, прослави је присуствовало 80 делегација националних друштава Црвеног крста, Црвеног полумесеца, Црвеног лава и Сунца, Лиге, Међународног комитета Црвеног крста и Института Анри Динан. Истог дана на Цетињу је засађен парк пријатељства. 2002. године формирано је Друштво Црвеног крста Србије и Црне Горе. Након поновног признавања државне независности Црне Горе, Генерална скупштина Међународне федерације друштава Црвеног крста и Црвеног полумесеца је 20. новембра 2007. године, на свом редовном заседању у Женеви, формално-правно поново укључила Црвени крст Црна Гора у свјетској породици Црвеног крста и Црвеног полумјесеца полумјесец. Наиме, Скупштина Црвеног крста Црне Горе је 12. јуна 2006. године прогласила Црвени крст Црне Горе за самостално национално друштво, а 21. септембра исте године Међународни комитет Црвеног крста обновио је признање нашој организацији као независно национално друштво које испуњава све услове за пуноправно чланство у Покрету. Истовремено, Црвени крст Црне Горе је постао привремени члан Међународног покрета, да би чланство било званично потврђено на поменутој Генералној скупштини 20. новембра 2007. године, чиме је окончан процес обнављања признања међународног правног субјективитета. Црвеног крста Црне Горе и постао је 186 .члан Међународног покрета Црвеног крста и Црвеног полумјесеца.